Psihologija je od početka svog postojanja kao nauke i kao struke nastojala da u svoj metod uvede što više moguće objektivnosti i egzaktnosti. Rezultat tog nastojanja su psihološki testovi koji su prevalili dugačak put od potpuno nekritičnog romantizma za koji je karakteristična precenjena ideja o savršenosti i nepogrešivosti testovnog instrumentarijuma, do aktuelnog trenutka u kome postoji objektivna naučna distanca prema njihovim dometima i spisak psihometrijskih zahteva koji oni moraju da ispune da bi mogli biti prihvaćeni od psihološke javnosti.
…Jednostavna primena doslovno prevedenih (najčešće američkih) testova, donosila je niz problema kako semantičke (dvostruke negacije su, npr. u našem jeziku daleko veći problem nego u engleskom, jer naš čovek češće kaže „Ne, nisam …“ nego „Da, nisam…“), tako i etno-kulturne prirode. U tom pogledu, srpski psihološki prostor značano je zaostajao za razvijenijim psihološkim sredinama, jer nije imao adekvatnu ponudu testova nastalih ili bar standardizovanih na našoj populaciji…
…Nadajmo se da je ovaj naš pokušaj samo početak jednog šireg procesa konstrukcije domaćih instrumenata.
RECENZENTI: prof. dr Josip Berger, prof. dr Panta Kovačevići i prof. dr Petar Milin.
Biblioteka Monografije, prvo izdanje, M. Biro, S. Smederevac i Z. Novović, Procena psiholoških i psihopatoloških fenomena, godina izdanja 2010., naučna psihološka publikacija, format B5, obim 193 strane, broširan povez, latinično pismo. Izdavač Centar za primenjenu psihologiju.
Monografija je rezultat rada na projektu „Psihološke karakteristike društva u tranziciji“ koji je finansiralo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije (br. 149008).
IZVODI IZ RECENZIJA:
Prof. dr Josip Berger: Metod upitnika ima mnoge metodske prednosti nad slobodnim pa i stručnim procenama psiholoških i socijalnih fenomena. Jedna od tih je mogućnost da se uz pomoć empirijskih istraživanja i psihometrijske obrade i kontrole podataka formira valjani i pouzdani psihološki merni instrumenti. Ovaj pristup je operacionalan, pragmatičan, empirijski izveden i može poslužiti kao prva pomoć u nalaženju kriterijuma u situacijama u kojima drugih i boljih nema. Ovaj zadatak je čekao da neko bude speman da ga reši, što se srećom, ipak dogodilo. Ova grupa istraživača je proverila 15 skala procene istog broja psihosocijalnih fenomena koji su uspešno definisani kao posebne psihološke skale procene…
Prof. dr Panta Kovačević: Očigledno je da je ceo projekat dobro osmišljen i ozbiljno urađen. Svi instrumenti prikazani su po istoj šemi: posle kraćeg i uvek dobro osmišljenog teorijskog uvoda opisuje se način nastanka instrumenta i navode odlike ispitivanog uzorka; slede prikaz distribucije i osnovnih parametara testa, rezultati ispitivanja pouzdanosti i valjanosti, opis faktorske strukture, norme testa i tumačenje rezultata sa navođenjem kritičnih skorova za diskriminaciju pojedinih kategorija ispitanika. Opisi kategorija biće vrlo korisni psiholozima u praksi. Veliki doprinos svih autora skala je što su uspeli da dođu do normi za našu populaciju…
Prof. dr Petar Milin: Procena psiholoških i psihopatoloških fenomena ne predstavlja isključivo zbirku novih i prilagođenih skala, odnosno instrumenata, već uključuje i obuhvatne opise fenomena i njihovih specifičnosti, kao i teorijska razmatranja njihovog proučavanja i merenja. Time je realnost egzistencije konstrukata – izučavanih fenomena, diskutovana i teorijski i psihometrijski. Zbog svega navedenog, monografija može biti od velike koristi studentima, psiholozima – početnicima, ali i onim praktičarima koji u svom radu neguju naučno zasnovani pristup. Čitav niz psiholoških i psihopatoloških fenomena sada može biti egzaktno meren za potrebe psihološke prakse i psiholoških istraživanja.
SADRŽAJ:
Procena simptoma depresivnosti (Novović i Biro)
Procena depresivnosti kao stanja (Novović, Biro i Nedimović)
Procena depresivne ličnosti (Novović i Mihić)
Objektivna procena depresivne kliničke slike (Novović i Janičić)
Procena anksioznosti kao crte (Tovilović i Novović)
Procena asertivnosti (Tovilović, Okanović i Krstić)
Procena psihopatske devijacije (Novović, Smederevac i Biro)
Procena osetljivosti na potkrepljenje (Smederevac, Čolović i Mitrović)
Procena nerealističkog optimizma (Čolović, Mitrović i Smederevac)
Procena samohendikepirajućeg ponašanja (Mitrović, Smederevac i Čolović)
Procena skriptnih zabrana (Gavrilov-Jerković, Budiša, Lekić-Babić i Čolović)
Procena spremnosti za empatiju (Genc, Mitrović i Čolović)
Procena autoritarnosti (Mihić, Čolović, Bodroža, Biro i Smederevac)
Procena vaspitnih stavova (Kodžopeljić)
Procena ponašanja u virtuelnim društvenim mrežama (Bodroža, Popov i Poljak)
